Uvek sam se osecala bolje u bakinom oramaru nego u prodavnici svog omiljenog brenda.
Secam se svih dugih letnjih raspusta provedenih kod bake na selu. Radovala sam se tim danima.
U bakinoj maloj kuci, koja je imala dva odeljenja, kako ih je ona zvala, bilo je brdo garderobe. Ona je imala vise krpica od svih osoba koje sam poznavala.
Priznajem, nisam poznavla mnogo osoba u tom uzrastu, bila sam dete, a i da sam znala opet bih mislila isto, da niko nema toliku kolicinu stvari koju je imala moja baka.
U ,,donjoj sobi,, kako sam je ja zvala nalazilo se brdo, u pravom smislu te reci, uredno slozenih i spakovanih kpica.
Ispod svakog sloja nalazili su se sapuni. Oni su doprinosili da garderoba zadrzi posebnu svezinu, a njihov jak miris, koji se sirio, stitio je stvari od moljaca.
Baka te stvari nije nosila, samo ih je slagala i talozila.
Ukoliko bi nekome nesto zatrebalo ona bi mu to poklonila, ali problem je bio u tome sto su sve te stvari bile potrebne samo meni.
Obozavala sam sve te dezene, boje i materijale.
Secam se da sam sate i sate provodila ogledajuci se u oknima njenog tamno zelenog prozora isprobavajuci sve sto bih tog dana pronasla kao zanimljivo.
Baka u kuci nije imalo ogledalo pa su ta mala okna sluzila da daju odgovore na mnoga pitanja.
U njima je sve izgledalo savrseno
Ogledala su davala jasnu sliku onogo sto obucemo na sebe dok su okna prikrivala sve nedostatke i svaku kombinaciju cinila mnogo boljom.
Radovala sam se svemu sto bih pronasla. Sve te stvari su za mene imale posebnu vrednost, prvenstveno, jer tako nesto niko nije imao, a zatim i cinjenica da sam u brdu tih stvari uspevala iznova i iznova da pronadjem nesto drugacije.
O tim danima, osecajima i bakinim retro stvarima bih mogla da pisem satima.
U njenoj kuci sam volela sve jer sam volela nju.
Ljubav prema retro stvarima negujem i danas, a ljubav prema baki cuvam u srcu.
Kakve stvari vi volite i cuvate?
adidas jakna - h&m duks - kais mona - suknja iz bakinog ormara
