Nikada nisam bila od onih devojcica koje su obuvale mamine cipele.
Nisam bila od onih devojcica koja je interesovala sminka,.
Nisam zavirivala u tudje nesesere itrazeci karmine i senke.
Nisam zelela da mi porastu grudi.
Nisam zelela da mi lice prekriju bubuljice.
Nisam zelela da nosim uske farmerke.
Nisu me zanimale haljine, o stiklama da i ne govorim.
Nisam razmisljala o beloj haljini i princu na belom konju.
Jednom recju, nisam bila od onih koji zure da stignu u svet odraslih.
Bas naprotiv. Uzivala sam u svom ususkanom detininjstvu i svemu sto je ono nosilo.
Secam se filma koji se u to vreme prikazivao u bioskopima Danas 13 sutra 30.
Secam se da sam zelela da ga odgledam samo zbog cinjenice sto nakon izlaska iz sale mogu da budem srecna sto sam jos uvek dete. Sto nemam probleme koje je devojka (glavna glumica) imala u filmu.
Secam se i danas scene iz filma u kom se glavna junakinja jednog jutra budi kao ,,velika,, devojka.
Vise nije devojcica vec odrasla osoba koja koliko se secam zivi jednim lepim zivotom ali kojoj je sve to cudno i za sta joj je potrebno vreme da se na sve to privikne.
Mozda nisam u datom trenutku shvatila poruku price koja je govorila da detinjstvo brzo prodje, kako brzo dodju tridesete i kako sve sto nismo voleli vremenom zavolimo jer nas zivot pripremi na sve to.
Danas, kada vec tri dana imam punih trideset goina mogu reci da sam u dvadesetim a i pre njih imala prepuno lice bubuljica, pocela sam da nosim uske farmereke, zavoelala sam haljine, ruzeve, kremice i parfeme, pocela sam i stikle da nosim, upoznala svog princa i udala se i zavoelala svet odraslih. Jedina stvar koju u detinjsvu nisam zelela i koja mi se ispunila je ta da mi ne rastu grudi.
Eto, nigde nisam zurila, a tridesete su me opet stigle i srecna sam zbog toga jer je to samo broj, a ono sto nosimo u sebi i zbog cega se osecamo kako se osecamo to se broji i racuna.
Svima koji ce u ovoj godini napuniti tridesetu zelim srecan svaki dan!
